Miloš Mijić, diplomirani inženjer elektrotehnike iz Pančeva, zajedno sa suprugom Teodorom i po receptu tašte Vinke, krenuo je sa proizvodnjom domaćih kiflica sasvim slučajno. Sada je to biznis u kojem radi skoro 30 ljudi, ali u kojem i dalje nastaju uvek sveže, ručno pravljene kiflice.
MF: Kako ste započeli posao sa domaćim kiflicama?
Miloš Mijić: Priča je krenula u suštini slučajno, jer sam se ja bavio potpuno drugim poslom, a kiflice su bile marketinški deo te priče, jer smo ih delili uz proizvode, a onda su ljudi krenuli sve više da ih traže i morali smo da ih uvrstimo u stalnu ponudu. Kako je biznis rastao, tako su one postale naš glavni proizvod. Nakon toga smo krenuli da širimo asortiman, pa smo pored praznih i kiflica sa sirom uveli još mnogo drugih slanih i slatkih ukusa, i tako ih sada imamo oko 20.
Počeli smo krajem 2010. godine u prilično maloj pekari u Pančevu, koja je imala samo dvadesetak kvadrata, a godinu dana nakon toga smo otvorili još jednu, malo veću. Otvaranje pekare u Beogradu početkom 2014. nije bilo deo plana, već smo jednostavno odlučili da probamo – verovali smo da ako Pančevci misle da su naše kiflice dobre, da će i Beograđani sigurno misliti isto. U međuvremenu smo otvorili i još jednu pekaru u Pančevu tako da ih sada ukupno imamo četiri, i svaka od njih je otvorena nekako spontano. Pratili smo neki naš instinkt i za sada sve ide kako treba.
MF: Koji su bili najveći izazovi sa kojim ste se susretali tokom rasta poslovanja?
Miloš: Prvi i svakako najveći problem sa kojim smo se susreli, koji postoji jednim delom i danas, je održanje kvaliteta proizvoda koje dobijamo od naših dobavljača. Vremenom smo uspeli da pronađemo pouzdane dobavljače, koji se zaista maksimalno trude da uvek isporuče isti kvalitet, ali ovaj posao je jednostavno takav da je praktično nemoguće svaki put isporučiti identičnu robu. Takođe, sam krajnji proizvod ne može biti identičan jer je u pitanju ručno izrađena kiflica, čiji oblik zavisi od ruke i umeća majstora koji je tog dana uvija i njegovog načina rada.
Trudimo se da kada jednom nađemo recept koji nam dobro ide ništa u njemu ne menjamo, i to se odnosi i na izbor dobavljača. Naravno, postoje minimalne modifikacije, nekad stavljamo malo više, a nekad malo manje brašna, zavisno od toga koliko je stajalo u magacinu, kvasac ne narasta isto u januaru i u julu, ali u principu to se sve radi kako bi finalni proizvod bio što približniji kvalitetu na koji su naši kupci navikli.
Kada radite, radite kao za sebe
MF: Kako ste savladali rast potražnje i organizovali proizvodnju tako da ispuni zahteve tržišta?
Miloš: Na samom početku nismo imali problem, jer su količine bile skromne i nisu zahtevale nikakav poseban proces proizvodnje. Danas dnevno pravimo oko 6000 kiflica, a najveći problem imamo sa varijacijama u broju narudžbina. Naš proizvod se prodaje isključivo kao svež, nema zaleđenih ili unapred pripremljenih zaliha, što bi nam možda olakšalo posao i organizaciju. Trudimo se da uvek imamo dovoljnu količinu testa koje je potrebno za taj dan, prema nekom našem iskustvu, a ako pogrešimo u proceni testo koje ostane na kraju dana se baca. Isto važi i za kiflice koje su stajale duže od nekoliko sati. Najčešće se testo priprema za konkretne narudžbine, stoji oko 45 minuta i onda se peče, kako bi proizvod bio isporučen kupcu u što je moguće svežijem izdanju.
Nemogućnost predviđanja narudžbina ponekad kreira i organizacioni problem, jer se desi da neka od naših pekara dobije odjednom veliku narudžbinu, i onda mi preraspodeljujemo ljude u proizvodnji kako bismo uspeli da isporučimo sve što je naručeno. Malo se više vozimo nego ranije, ali u principu uspevamo da savladamo sve izazove. Sezona najvećih narudžbina kreće početkom oktobra, i traje do početka maja, i u tom periodu imamo stalnu potražnju za našim kiflicama, koja skače u doba verskih praznika i slava, a najviše posla imamo petkom, subotom i nedeljom.
MF: Koliko ljudi trenutno pravi domaće kiflice?
Miloš: Taj broj se stalno menja pa ne mogu da kažem precizno, ali trenutno nas ima oko 30. Najveći broj radi u proizvodnji, imamo zaposlene koji se bave dostavom, nabavkom, finansijama, marketingom… Nadamo se da će nas od proleća biti još i više, i lep je osećaj kada znate da 30 ljudi radi u jednom skladu i pravimo nešto dobro. Mi se na poslu ujedno i družimo, i svake godine 2. januara organizujemo proslavu za sve naše zaposlene. To nam je jedan od retkih neradnih dana, i dobra prilika da se ljudi druže i opuste od svakodnevnih obaveza i posla.
MF: Šta je najveći izazov za vas kao menadžere firme?
Miloš: Najveći izazov je svakako bio pronaći zaposlene koji će se uklopiti u naš sistem rada. Imamo zaposlene raznih profesija, od inženjera, preko defektologa, do auto-mehaničara, i samo jednog pekara. Razlog za to je što je profesionalcima mnogo teže objasniti da ovo nije industrija i da mi želimo da se posao radi na naš način, kao kad radite kod kuće, za sebe. Zato i nismo uspeli da zadržimo skoro nijednog profesionalnog pekara, jer su svi oni uporno pokušavali da našu proizvodnju prevedu u industrijsku. Neki od njih su pokušavali da izmene recept, da ga prilagode tako da se kiflice ispeku brže i jednostavnije i da budu veće, a lakše, što je upravo suprotno od onoga što mi želimo da napravimo. Zato smo se odlučili da zapošljavamo ljude raznih profila koji nemaju veze sa proizvodnjom hrane, jer se pokazalo da oni lakše mogu da shvate našu ideju, da kada radite kod nas, radite kao da ste kod kuće i pravite nešto za sebe.
Dobar proizvod je najbolja reklama
MF: U svakom od vaša četiri prodajna objekta moguće je kupiti kiflice. Koliko maloprodaja ima udela u vašem ukupnom poslovanju?
Miloš: Maloprodaja nam je više prostor za promociju i u kojem se ljudi upoznaju sa našim proizvodima, ali ne i primarni kanal prodaje, jer iako tu možete da probate skoro svaki od dvadesetak ukusa, to nije maksimum koji mi možemo da pružimo mušterijama. Jednostavno, kiflice koje stoje nekoliko sati u vitrini u maloprodaji ne mogu se uporediti sa onima koje su tople isporučene na kućnu adresu u vreme kada će ih naši kupci konzumirati. Zbog toga mi preporučujemo kupcima da ih naručuju bukvalno samo par sati pre nego što su im potrebne, jer će tako dobiti najsvežije i najukusnije kiflice, a mi ćemo dobiti zadovoljne mušterije koji će priču o Domaćim kiflicama širiti dalje.
Zato mi namenski pravimo kiflice za svaku mušteriju, tako da ako su vama one potrebne u 6 sati, mi počinjemo da ih pravimo u 5. Umesimo testo, ostavimo ga da odstoji, filujemo ga i pečemo, pustimo gotove kiflice da se malo prohlade kako se ne bi potparile u ambalaži, spakujemo i isporučujemo ih takve, sveže, na vašu adresu. I to je proces na kojem mi insistiramo i na kojem se bazira naš uspeh, jer tek tada ljudi dobijaju maksimalni kvalitet i mogu da uoče razliku i uživaju u našim kiflicama. Ako neko samo uđe u našu maloprodaju i kupi kiflicu koja nije vruća, imaće utisak kao da je kupio proizvod u bilo kojoj pekari, a to svakako nije ono što mi želimo.
MF: Kako mušterije najčešće dolaze do vas i šta ste do sada radili kako biste što veći broj ljudi upoznali sa vašim kiflicama?
Miloš: U početku se nismo bavili reklamiranjem, već su ljudi sretali naše kiflice uglavnom kod prijatelja i na proslavama, pa se priča širila uglavnom od usta do usta. Onda smo krenuli malo ozbiljnije da se bavimo marketingom, pre svega putem interneta i društvenih mreža, a skoro 90% mušterija nam stiže preko Web sajta, koji je još uvek u fazi razvoja, ali će uskoro dobiti novo izdanje, na kojem će biti moguće i naručivanje putem interneta.
Generalno, nama je naš proizvod najbolja reklama. Trudimo se da naše kiflice uvek budu maksimalnog kvaliteta i sveže kad ih isporučujemo, pa zato imamo i posebnu ambalažu koja je izrađena od debljeg kartona i izolovana je tako da čuva njihovu toplotu do momenta isporuke. Pokazalo se da tek kada ljudi probaju naše kiflice i kada se lično uvere u njihov kvalitet, požele da kupe još. I to je način promocije koji se nama pokazao kao najbolji. Kada ih vidite na internet sajtu ili društvenim mrežama, to su samo još jedne kiflice. Ali kada ih probate, tek onda možete da shvatite razliku.
Zato se mi trudimo da kroz promocije na raznim događajima, kao nedavno na BITEF-u, omogućimo što većem broju ljudi da probaju naše kiflice. Ponekad i našim prijateljima koji rade po velikim firmama šaljemo pakete naših kiflica, i tako širimo mrežu ljudi koji su „zavisni“ od njih, pa tako neki od njih sada naručuju i po više kilograma za doručak, ručak, a ponekad i večeru, zavisno od tipa firme u kojoj rade.
MF: U kom smeru biste voleli da se ova priča dalje razvija?
Miloš: U bliskoj budućnosti bismo voleli da pokrijemo tržište Beograda. Za sada ova jedna radnja na Zvezdari ne može da pokrije ceo grad, jer se javlja problem sa dostavom, pa ćemo možda otvoriti još jednu pekaru na drugom kraju grada, možda na Novom Beogradu, kako bismo uspešno pokrili ceo grad. Još jedna ideja za dalji razvoj je snabdevanje restorana i kafea, i za tu namenu spremamo posebnu ambalažu koja će naše kiflice učiniti prepoznatljivim i jasno različitim od svih ostalih. Postoji puno kiflica na tržištu, ali samo su jedne Domaće kiflice, i to je nešto na čemu mi baziramo naše poslovanje od samog početka.
Dobijali smo i ponude iz drugih gradova u Srbiji za širenje poslovanja kroz franšize, ali nismo ih još uvek prihvatili jer i dalje radimo na tome da postignemo stalnost u kvalitetu. To je ujedno i najveći problem, jer želimo da naše kiflice budu iste i u Pančevu i u Beogradu i u bilo kom drugom gradu u Srbiji, ali ja se nadam da ćemo u narednom periodu u tome uspeti i postići da kvalitet bude apsolutno isti, gde god da ih kupite.
Ne mogu da predvidim šta će se dešavati na duži rok, jer je i ovaj posao počeo sasvim slučajno i možda malo neozbiljno i izrastao je u nešto ozbiljno od čega živi nas trideset. Nemam ambiciju da to bude preterano veliki biznis, i više bih voleo da probamo da održimo kvalitet i da opslužujemo možda manji broj mušterija, ali da svako od njih bude prezadovoljan. Dakle, ne zadovoljan, naša je želja da svako bude prezadovoljan, jer tek onda možemo da kažemo da smo uspeli.
Izvor: mojafirma.rs
